Moja priča se ne razlikuje puno od priča ostalih koleginica i kolega. Verujem da je svaki član Generali tima u kompaniji doživeo trenutke za pamćenje koje će prepričavati u penzionerskim danima.
U životu, ma koliko on bio skladan, postoje trenuci kada vam se čini da bi trebalo nešto da se desi kako bi sve bilo još lepše i sadržajnije. Jedan takav trenutak sam doživela na početku mog Generali puta, kada sam od strane kolega bila izabrana za Lava godine. Ova nagrada je donela i nezaboravno putovanje u grad svetlosti, ali je povod obasjavao moju dušu kao Ajfelov toranj prelepi Pariz. Hodajući ulicama Pariza, činilo mi se da slučajni prolaznici primećuju moju ushićenost i razlog mog boravka na ovom mestu.
Nisam ni slutila da je moj Generali put tek počeo i traje već 13 godina.
Tokom svih ovih godina bilo je pregršt dirljivih momenata i jako je teško izdvojiti neki za ovaj redak. Najdivniji trenutak svakog roditelja je rođenje deteta, pa i meni, i sve što ima veze sa decom ima posebno mesto u srcu. Nekada imam utisak da je moj sin znao, još dok je bio u stomaku, da je deo Generali porodice jer “mamin posao” tj. krilatog lava prepoznaje od malih nogu. Kada god vidi šećernu vunu upita kada će doći na Generali posao, jer se seća druženja sa decom tokom događaja Ljubav u proleće.
Dete je zapamtilo trenutke, a ja pamtm njegove emocije nastale na našem Generali putu.
Ljubav je ključna reč koja me prati na crvenom putu. Ona ne ide sama, uvek je tu puno lavica i lavova sa kojima delim ove crvene staze, ova krila lava koji bdi nad nama i daje nam snagu za dalje. Taj tim je nešto najbliže porodici, taj tim je veliki, različit i uvek spreman da izazov pretvori u priliku. Ovakav tim nije lako napraviti, ali je u njemu lakobiti svoj, poseban jer taj tim baš to omogućava, da budem svoja i kada to nisam.
Biti deo Generali puta je nešto posebno! “Happiness is a journey, not a destination.”
